"NEMAM LOVU, DOBIO SAM DETE, TREBA MI POSAO!" Igrao za 10.000 evra, pa završio u ŠANKU! Brutalna ispovest bivšeg asa Partizana: Više sam sebe cenio kao ŠANKERA
Dodajte Kurir u vaš Google izborFilip Knežević već nekoliko godina nije profesionalni fudbaler, ali period posle karijere doneo mu je neke od najvažnijih životnih lekcija.
Nekadašnji igrač Partizana, Čukaričkog, Vojvodine, Budućnosti i Novog Pazara danas je otac i fitnes trener, a u razgovoru za "STUDIObroadcast" bez zadrške je govorio o novcu, porodici, poslu i životu nakon što je okačio kopačke o klin.
Posebno je otvoreno pričao o tome koliko se njegov pogled na materijalne stvari promenio.
"Novac za mene nikad ne može da bude ultimativna vrednost"
Knežević smatra da se danas previše pažnje poklanja novcu i statusu.
"Žene su postale jako površne, sve se svodi na taj novac. Lože ih ti neki moćni muškarci", rekao je Knežević, uz napomenu da razume zašto neko želi partnera koji je sposoban, inteligentan i snalažljiv. Ipak, novac za njega nikada nije bio konačna životna vrednost.
"Novac za mene nikad ne može da bude ultimativna vrednost, iz prostog razloga jer nema kraj - uvek je neko bogatiji. Ne negiram novac, ali možda je posledica priroda mog posla. Nagledao sam se svega u svetu, ne doživljavam novac tako", objasnio je bivši fudbaler.
Knežević ne krije da bi, kada bi imao mnogo novca, umeo i da uživa u njemu. Ali, kako kaže, to nikada ne bi bilo važnije od ljudi.
"Ne negiram novac, nisam folirant da imam novac, uz to što bih pomagao drugima, trošio bih ga i na sebe - bilo bi tu satova i automobila i svega. Ipak, to nikad ne bi bio prioritet", rekao je.
"Volim te magične ljude"
Posebno mesto u njegovoj filozofiji imaju takozvani „mali ljudi“ – oni koji možda nemaju veliki novac ili društvenu moć, ali umeju da ostave trag na druge.
"Volim te magične ljude. Moj otac, kad je završio fakultet, diplomski rad mu je bio 'harizma malih ljudi'. To su ljudi koji ti ulepšaju dan, to može da bude lokalni stolar ili poštar, jednostavno ti je lep dan kad vidiš tog čoveka", ispričao je Knežević.
Upravo takve ljude, kaže, posebno ceni.
"Volim te 'male' ljude, prijatne", dodao je bivši fudbaler.
Onda je stigla vest koja mu je promenila život
Jedan od najvećih preokreta dogodio se kada je saznao da će postati otac.
Knežević se prisetio trenutka kada mu je supruga Iva saopštila da je trudna.
"Sećam se da Iva izlazi iz toaleta i našim internim nadimkom mi je rekla: 'Gavico, ja sam trudna'. Prve dve sekunde straha, ne zato što je to žena sa kojom želim da imam dete, već strah egzistencijalne prirode. Da li će sve biti kako treba? Posle dve sekunde, neki neviđeni osećaj. Ta osoba postane... kako bih rekao - ta ljubav bude 10 puta veća", ispričao je bivši fudbaler.
Tokom trudnoće nije sve bilo jednostavno. U sedmom ili osmom mesecu pojavili su se problemi sa protokom, zbog čega beba nije dobijala dovoljno hrane.
"Radili smo vežbe, bilo je stresnih momenata, ali je Iva sve to iznela, ne znam kako bih ikad mogao da joj zahvalim za sve to", rekao je Knežević. Danas, kada govori o porodici, emocije su očigledne.
"Od trenutka kad se pogleda beba... pogotovo sad kad imamo interakciju, ne mogu da zamislim život bez njih. Rekao sam i Ivi, ne preteći, više filozofski da moj život bez njih ne bi imao smisla", iskreno je rekao.
"NEMAM LOVU, DOBIO SAM DETE, TREBA MI POSAO"
A upravo dolazak deteta otvorio je i jedno veoma važno pitanje - kako obezbediti porodicu.
Knežević je u tom periodu ostao bez planiranog biznisa, a onda je odlučio da posao pronađe tamo gde ga je bilo. Ušao je u kafić i obratio se vlasniku.
"Duka, treba mi posao. Nemam lovu, dobio sam dete, treba mi posao. Zanima me šank, ne mogu da se smejem na silu, nisam taj tip", prisetio se Knežević razgovora sa vlasnikom lokala.
Počeo je da radi, a iskustvo mu je, kako kaže, pokazalo koliko je težak posao koji ljudi svakodnevno obavljaju.
"Igrao sam utakmice po 120 minuta i u ozbiljnom intenzitetu, gde se pretrči po 12, 13 kilometara, ali ja nikad nisam bio umoran kao posle osam sati smene u kafiću", ispričao je. Posebno ga je pogodilo kada bi posle smene u ruke dobio nekoliko hiljada dinara.
"Živim dve ulice iznad, vučem se kući, vadim novac - četiri, pet hiljade dinara - ja koji sam igrao za 10 hiljada evra, dođem kući i pukne me suza, pukne me realnost", rekao je Knežević.
Ali tada, kaže, nije plakao zbog sebe.
"Ne rasplačem se nad sobom, koliko mi prođe čitav život, već šta moji otac i majka rade poslednjih 30 godina? Kako obični ljudi žive poslednjih 30 godina?"
"Više sam sebe cenio kao šankera"
Upravo zbog tog iskustva Knežević danas posebno ceni svaki pošten posao.
"Više sam sebe cenio kao šankera, nego kao blejača fudbalera koji zaradi ozbiljnu cifru za sat i po vremena", rekao je. Iako je u fudbalu imao priliku da zaradi ozbiljan novac, smatra da to nije razlog da se bilo koji drugi posao potcenjuje.
"To nije dugoročno rešenje, to je lep posao za mlade ljude", dodao je.
Knežević posebno voli zanate i tradicionalne poslove.
"Meni su muškarci oni koji dignu kuću od temelja, pa do krova. Malo sam tradicionalan. Otići ću i biti fensi bilo gde, ali moj način razmišljanja je takav. Nije ispod časti biti stolar", poručio je.
Posle operacije leđa pronašao se u fitnesu
Nakon iskustva sa šankom i operacije leđa, Knežević je pronašao novi profesionalni put. Danas radi kao fitnes trener i želi da razvija tu priču, ali ni sada posao nije na prvom mestu.
"Planiram da razvijam fitnes priču, ali pre svega toga planiram da budem dobar otac, da budem dobar muž, brat, sin, prijatelj, komšija", jasno je poručio.
Za njega su novac i karijera promenljive kategorije.
"Posao i novac - to je sve fluidno. Biće teških momenata, biće i lakih, ne znamo kakva vremena dolaze. Ekonomija, ratovi, nije da mračim, ali praviš planove, a Bog se smeje", rekao je.
Ne želi da "iskače iz frižidera"
Knežević ne planira ni da svoju fitnes karijeru gradi agresivnim reklamiranjem na društvenim mrežama.
"Ne želim da se reklamiram na Instagramu, želim da radim po preporuci. Važnije mi je da nekome legnem i da taj neko kaže kakav sam ja, nego da ubeđujem ljude na Instagramu", objasnio je. Ne želi da bude još jedan trener koji ljudima svakodnevno iskače na telefonu.
"Ne želim da budem dosadan lik. Ima ih previše, iskaču mi iz frižidera", rekao je.
A svoju filozofiju rada objasnio je jednom rečenicom:
"Ako moram da te teram da treniraš, nisam za tebe."
Od profesionalnog fudbalera koji je svojevremeno zarađivao desetine hiljada evra, preko rada za šankom, do fitnes trenera i oca - Knežević danas očigledno mnogo drugačije gleda na život.
I njegova poruka je jednostavna: novac jeste važan, ali nije ono što čoveka određuje. Za njega su danas porodica, ljudi i pošten rad daleko iznad svega.